Kolektivne sistemske dinamike

 

Dinamike naših ljudskih sistema su univerzalne, stoga je moguće metodu sistemskih konstelacija primijeniti u različitim društvima, sredinama, socijalnim i političkim kontekstima. U zemljama širom svijeta, konstelacijske grupe odvijaju se po manje-više istim principima i nose se sa temama sudionika koje su vrlo slične. To ne čudi ako znamo da konstelacije dotiču univerzalno, arhaično, dakle ono što je svima koji dijele ljudsku sudbinu zajedničko. To su najčešće individualna pitanja vezana za život i smrt, produživanje linije života kroz generacije, odnos prema životu i smrti, pripadnost, te pitanja savjesti i načini na koji se ona očituje u našim grupama, od onih intimnih obiteljskih do širih, društvenih.

 

Ove teme izlaze na vidjelo kroz svakodnevne probleme življenja sa kojim sudionici dolaze na ove grupe: bolest, neuspjeh, otuđenost, nepovezanost, ovisnost, depresija, tuga, agresija, problemi u odnosima. Iako sve ove manifestacije i simptomi imaju i svoj univerzalni karakter, postoji uvijek i ono što je specifično za određenu sredinu, prostor, društvenu zajednicu, ono što je oblikovano kroz stoljeća na određenom prostoru i što je postalo sastavni dio svih individualnih sudbina kroz zajedničku povijest. Energija događaja iz prošlosti ostaje zapisana u našem kolektivnom polju i kroz tu prizmu prelamaju se iskustva naših individualnih života. Sve što se ikada dogodilo našim precima na određenom prostoru ostaje zapisano u kolektivnom sjećanju i ostavlja trag, oblikuje određenu fizičku sredinu kroz ono što često nazivamo „duh mjesta“. Stari latinski naziv i poznati koncept genius loci odnosi se , vjerujem, upravo na ove kolektivne zapise koji postaju dio sredine u koju se rađamo, a kroz to postaju i dio nas i oblikuju naše živote.

 

Radeći na konstelacijski način u različitim sredinama, počela sam uočavati te specifičnosti i postala zainteresirana saznati više o tome što je to što čini određenu sredinom drugačiju od drugih, kakva je priroda specifičnog duha mjesta u grupama u kojima vodim konstelacije. Nakon mnogo radionica i mnogo radova sa individualnim temama u određenoj sredini, počinju se razaznavati i kolektivne dinamike. No, ponekad odlučim i izravno pogledati u ove dinamike. Kada sam prvi puta odlučila postaviti konstelaciju sa tim ciljem, ostala sam iznenađena koliko informacija je dostupno o kolektivnom polju, kroz predstavnike, u vrlo kratkom vremenu. Na primjer, možete postaviti predstavnika za zemlju i za narod, za duh mjesta, uključujući i prostor gdje se odvija rad, i ostaviti predstavnicima da osjete pozicije / uloge. Ponekad može se uključiti još neki dodatni element, možda specifičan za povijest zemlje u kojoj radite, kao na primjer kolonijalizam ili ratovi, suša, velika migracija, pogromi i slično, i vidjeti utjecaj ovih značajnih događanja na životni prostor u kojem se odvija rad.

 

Ovo donosi velike uvide samom voditelju i postavlja dobre uvjete, dobre „temelje“ za daljnje radove na individualnim temama, ali je izuzetno korisno i samim sudionicima koji u sredinu u kojoj žive mogu pogledati na ovaj način. Ovi radovi mogu ići prilično duboko i najbolje ih je uglavnom ostaviti spontanim „pokretima duha“ izraženim kroz pokrete predstavnika. To ne znači da ih svatko može postavljati. Za nošenje sa energijom ovakvih radova potreban je iskusan voditelj koji također zna ponešto o povijesnim događanjima određene sredine i koji ima dobro poznavanje dinamike procesa kolektivnih polja. Ovo obično uključuje poznavanje dinamika i posljedica ratnih događanja, velikih sukoba, sistemske posljedice događaja koje uključuju mnogo mrtvih, kao i dobro poznavanje dinamike počinitelja i žrtvi, koja obično stoji u pozadini ovakvih procesa i oblikuje sistemsku realnost određenog naroda, određene grupe na određenom prostoru.

 

Konstelacija „SRBIJA“

U okviru redovne edukacijske grupe u Beogradu, odlučila sam postaviti konstelaciju koja bi nam dala uvid u samu našu grupu, naš proces učenja konstelacija, prostor u kojem se to učenje odvija, kao i širi kolektivni prostor na čijoj se pozadini odvijaju radovi koje radimo. Budući da smo radili u drugačijoj dvorani od uobičajene, zapravo me zanimalo da li i kako odlike fizičkog prostora utječu na rad, kao i kakav utjecaj imaju ovaj edukacijski program i konstelacije na sudionike. Tek kao „dodatak“ odlučila sam postaviti i predstavnika za Srbiju kao zemlju u kojoj je edukacija odvija i kao šire društveno polje na čijem prostoru radimo. U dogovoru sa sudionicima, odlučeno je da postavimo i predstavnika za srpski narod kao odvojenog od predstavnika za Srbiju.

Proces koji se odvio izašao je potpuno iz okvira moje namjere (kao što je to često slučaj sa konstelacijama). Fokus rada koji se nametnuo imao je puno manje veze sa samim programom i prostorom za rad. Vrlo brzo bilo je očito da je najviše energije na predstavnicima za Srbiju i srpski narod i nismo imalo puno izbora već prepustiti se konstelacijskom procesu da nas vodi tamo gdje želi, odnosno gdje mora, prije svega tamo gdje je potrebno!

Dakle, inicijalno, uvedeni su predstavnici za:

  1. edukativni program (program&voditelji&organizator)
  2. učesnici ovog programa
  3. prostor (fizički / geografski)
  4. konstelacije kao metoda / pristup
  5. Srbija
  6. narod Srbije

Nakon nekog vremena koje smo dali predstavnicima da nađu svoje pozicije, da ih osjete i da se možda pomaknu, svi predstavnici su završili u manje-više simetričnom krugu, pogleda uprtih na dolje, u centar i tu se zaustavio svaki pokret. (Na početku procesa predstavnici za Program i Učesnike bili su dosta aktivni, ali dojam je bio da njihovi pokreti zapravo samo odvlače pažnju od nečeg drugog , mnogo važnijeg za proces.)

Kao voditelju, ova slika mi je bila jasna, bilo je očigledno da u „centru“ leže mnogi, mnogi mrtvi. U konstelaciju stoga uvodim predstavnika za „žrtve srpskog naroda“, a nakon nekog vremena i predstavnika za „srpske žrtve“, za one ubijene od strane Srba. Iako se sad konstelacija čini potpunija, samo dvije osobe koje predstavljaju ove žrtve ne čine mi se dovoljnima, a budući da grupa nije velika, stavljam još nekoliko kaputa, jakni do njih da predstavljaju mrtve, kojih je, svi osjećamo, jako mnogo.

Nakon ove intervencije, voditelj se povlači i ponovno ostavlja proces pokretima predstavnika. Energija konstelacije je očigledno promijenjena uvođenjem ovih predstavnika i ponovno se javlja pokret, ovaj puta praćen emocijama i težinom.

 

(Predstavnica „srpski narod“: “Kada sam postavljena za predstavnika, nikog i ništa nisam videla u polju, samo sam gledala u pod, potpuno opčinjena. Uvodjenjem predstavnika koji je legao na to mesto, za žrtve, morala sam da ga podignem, da ga vučem da ustane, očajnički…Kada je opet legao, očajni bol i tuga, jecaji, težak plač, urlik duše….I dalje nikoga u polju nisam bila svesna i niko nije bio bitan, jedino sam gurala od sebe predstavnika za Srbiju, osećajući da mi je srpska država kriva za ovolike žrtve i bol.

Uvodjenjem predstavnika za druge žrtve, nešto se promenilo… postala sam svesna stvarnosti oko mene…”)

 

Predstavnik za srpski narod gleda u žrtve srpskog naroda, prilazi im i počinje plakati. Uz neizmjernu tugu i očajanje, javlja se i ljutnja prema predstavniku Srbije. Ovdje postaje jasno da „Srbija“ predstavlja državu Srbiju i zbog ove ljutnje srpski narod ne gleda u žrtve i na oplakuje ih na dobar način. Zato odlučujem uvesti i predstavnika za „duh Srbije“.

(Opaska voditelja: Interesantno je u ovoj konstelaciji bilo doživjeti razliku u energiji različitih elemenata kolektivnog polja Srbije, kao što su: srpska država, srpski narod, duh Srbije, geografski prostor na kojem se nalazi ova država ili živi njen narod – puno je različitih aspekata koji čine jedno kolektivno, nacionalno polje.)

U trenutku kada sam odlučila uvesti predstavnika za duh Srbije, u prostoriju ulazi sudionica koja kasni i ne zna o čemu se radi i ja shvaćam da je ona baš ta koju trebamo za ovog predstavnika. Ova osoba imala je smrtni slučaj u obitelji i nosi crninu. Ovoga sam svjesna tek kasnije, ali predstavnica za srpski narod iza koje sam je postavila i koja je nije vidjela kako ulazi, doživljava šok kada se okrene jer u duhu Srbije ugleda smrt.

(“Kada je uveden predstavnik Srpske duše, duha iza mene, divna toplina se osecala, grejalo me je i pozelela da se okrenem i vidim tu vatru…. Moj šok kad sam se okrenula i videla smrt!”, predstavnica Srpski narod)

Nakon par momenata, sugeriram rečenicu srpskom narodu da kaže duhu Srbije: “Sa tobom uz nas možemo da pogledamo u sve.” Trenutno dolazi do rasterećenja energije konstelacije. Predstavnici za mrtve koji su do sada ležali na boku okreću se na leđa. Žrtve sa obje strane osjećaju olakšanje. Predstavnici za mrtve, žrtve sa obiju strana uhvatili su se ruke. Predstavnik za srpski narod klekne između njih. Uzima ih za ruke, ponavlja „zašto, zašto“. Odgovor traži od konstelacija. Ali ostaje dole, klečeći, sa žrtvama, ne može se odvojiti od njih.

Konstelacijska metoda” kaže: „Sad mogu bez mene“ i povlači se izvan kruga.

Jedan sudionik osjeća potrebu ući u konstelaciju, dozvoljavam mu i ostavljam da nađe svoju poziciju i reprezentaciju. Ispostavlja se ubrzo da je to predstavnik za Život.

(predstavnica za Srpski narod: “Tada sam mogla da ugledam i ostale predstavnike u polju i počnem da shvatam ko je ko…Iz užasnog bola i opsednutošću sobom i svojim žrtvama pre toga nisam mogla da vidim polje…

Tada sam privi put ugledala Život tj predstavnika i to me je nadalje vodilo i dalo mi snagu.

Neopisana i neodoljiva potreba da pomirim naše žrtve i te druge žrtve i kleknula sam da im spojim ruke, gledajući s ljubavlju i jedne i druge i to se i desilo… kakvo smirenje! I žrtvama i meni… Sada sam tek mogla da prihvatim i Srbiju, i prostor i ostale učesnike.

Tada sam prvi put ugledala predstavnika za konstelacijski metod koji je onako neutralan ustvari doveo Život i krenula prema njima.”)

 

Dok srpski narod kleči sa žrtvama, kažem mu da kaže samo “prihvaćam.” Nakon ovog izgovorenog, gledajući povremeno u predstavnika za Život i pitajući ga „kako?“ predstavnik za srpski narod počinje skidati dijelove odjeće sa sebe. Polako, kao u snu, u slow-motion kretnji, prvo skida obuću, zatim skida prsluk i šal. Voditelj mu kaže i on ponavlja: “Sve što je u prošlosti ostavljam. Neću više da slavim smrt. Pustite nas. Ne možemo da ostanemo zauvek zakopani. Sada ostavljamo ovo u prošlosti. Ne vučemo mrtve u život. Ne svetimo se. Ne slavimo junaštvo kroz smrt. Sada možemo da se okrenemo životu“.

 

(predstavnica za Život: “Dok sam u ulozi jedino me zanima, privlači, gledam i vidim predstavnika za srpski narod. Osećam se stabilno, lako, opušteno, živo. Sav focus mi je na srpskom narodu to je jedina slika koju vidim, sve drugo je ili nejasno ili ga uopšte ne vidim. Osećam veliku ljubav za srpski narod. Kada me predstavnik za srpski narod pita – kako? Jednostavno gledam u njega sa svim simpatijama i osećanjem blagosti,  prihvatanja i jednostavno pružam desnu ruku ka predstavniku za srpski narod, pokret koji ga sa otvorenom šakom zove da dodje.”)

 

Nakon što je srpski narod skinuo sa sebe dijelove odjeće (a to smo doživjeli kao skidanje uniforme, ratnih odlikovanja, odličja, pa i dijelove odjeće koji su esencijalno „srpski“ i koji su nosioci dijela srpskog identiteta koji se veže za žrtve, ratove i stradanja kao i ubijanja), mogao je ustati sa koljena, odmaknuti se od žrtava, ostavljajući ih u miru sa poštovanjem i okrenuti se Životu, sve dok nije polako, korak po korak došao do njega i prigrlio ga.

 

(predstavnica za Život: “Posle nekoliko trenutaka predstavnik srpskog naroda polako počinje da se pomera i da ustaje iz prostora žrtava i to čini sa velikim naporom i mukom i to čini uporno ne predaje se … skida “sve” sa sebe raduje me taj pokret, imam misao da će predstavnik skinuti sve sa sebe i tako olašati sebi ustajanje. I pored toga što se veoma muči da ustane, jednostavno čekam da se to dogodi otvoren da ga prihvatim.”)

 

(Promatrač iz kruga: „Život staje pored Konstelacijskog metoda. Narod Srbije i Srbija sada staju ispred Konstelacijskog metoda i Života. Narod Srbije i Život se srećni i u miru grle.”)

 

Dodatni izvještaji nekih od predstavnika:

 

Predstavnik za “duh Srbije” 

“Nisam znala za šta sam uvedena u rad, ali odmah sam osetila ubilački nagon, mislila sam da predstavljam smrt. Ispred mene je stajala predstavnica za srpski narod i imala sam impuls da sečem sve što je ispred mene. Začudila sam se što me dočekuju pozitivno, tj neki su se obradovali što me vide. Srbiju sam prihvatila. Ogromnu veličinu sam osetila u sebi. Srpski narod se udaljio iza mene i smirila mi se ubilačka energija. Htela sam da podignem ruku Srbiji kao u ringu i da uzviknem da smo pobedile! Ponos, želja da se sve izdrži i pobedi, snaga, pa i slavljenje smrti. Kada je predstavnica za srpski narod opet stala ispred, smetalo mi je ali se savila i bilo je ok. Kad je opet htela da ustane, javio se opet poriv da joj skinem glavu, ali kad je, ustajući, skinula sva obeležja i onako “gola” ustala, sve je bilo u redu, mogla sam da je pustim i prenaduvanost mi je spala.

Na kraju rada sam stala naspram Života i neki učesnici su mi se pridružili.”

 

Predstavnica za „Žrtve srpskih počinitelja“

“Kao predstavnik žrtava srpskih počinitelja pri ulasku u rad na samom početku osećala sam se mirno i spokojno, niko mi nije privlačio pažnju. Kada je predstavnik naroda Srbije kleknuo između predstavnika srpskih žrtava i žrtava srpskih počinitelja i uhvatio nas za ruke potekla je jaka energija i čvrst stisak,  kao da je time želeo da me na neki način oživi i podigne iz mrtvih. U tom pokretu osetila sam sa te strane želju, snagu ali i nemoć da bilo šta učini. Spajanje moje ruke kao predstavnika žrtava srpskih počinitelja sa rukom predstavnika srpskih žrtava podstaklo nas je da se gotovo istovremeno okrenemo jedan ka drugom  i pogledamo  oči u oči. Osetila sam mirnoću, rastapanje, kao da sam prolivena po podu,sjedinjena sa svim žrtvama tu na mestu gde pripadamo, pomireni u smrti.”

 

Predstavnica za “Prostor”

 (Napomena voditelja: Iako je ova predstavnica uvedeno inicijalno da predstavlja prostor u kojem radimo, jasno je da je ova uloga preuzela reprezentaciju za širi prostor Srbije, dakle prostor na kojem se nalazi država Srbije, odnosno živi srpski narod.)

 

“Tokom konstelacije ,kao Prostor , osećala sam se stabilno , sigurno i energizovano.

Na početku, najviše me je privlačila predstavnica Srbije, preciznije – ostale kao da nisam ni videla, i jače i sigurnije sam se osećala u njenoj blizini , što se u daljem radu promenilo kada je po mom osećaju Srbija gubila energiju i postajala slaba i izgubljena, posebno u pokušajima vezanim za Narod.

Kako sam osetila da Srbija slabi i može , po meni – „potonuti „ sa srpskim narodom želela sam da se odvojim od predstavnice Srbije i da je pustim – što više to bolje. Imala sam kako se rad razvijao osećaj da postajem i širi prostor i da mi ustvari nije stalo do Srbije i srpskog naroda jer mogu i bez njih , prosto mogu da ih pustim onome što je njihovo i da sasvim uspešno i mirno postojim i bez njih .

Zatim su me zainteresovali predstavnici Edukacije i Učesnika u edukaciji , koji su mi nadalje bili interesantni i veoma dragi , posebno Edukacija i što je konstelacija više odmicala , osećala sam sve veću naklonost i povezanost sa Edukacijom i želju da se povežem i sa Učesnicima . Kao da su edukacija i učesnici imali baš onu energiju koja je i meni potrebna i koja je najsličnija mojoj i osećala sam da smo nekako na istom putu, povezani i da možemo uspešno da razmenjujemo. Bila sam sigurna da mi je ta razmena prijatna i korisna, iako ne neophodna, i utisak da je razmena na obostrano zadovoljstvo  rast i osnaživanje. Nekako sam se čudila kako predstavnica za Učesnike edukacije to ne vidi i ne povezuje se lakše, nego se zamajava i gubi vreme sa „polumrtvim“ Narodom .

Najveću odbojnost imala sam prema predstavnici Naroda/srpskog / koja je u meni izazivala ljutnju i prezir jer mi je izgledala „ jadno”, bez energije i života, a stalno sam se pitala –„ zašto i kako“ ?

Imala sam želju da je protresem , gurnem , udarim , kako bih je „probudila„ i razdrmala . Želju da se povežem sa narodom i gubitak ljutnje osetila sam kada se Narod povezao sa Žrtvama i „podigao„ . Tada sam poželela vezu sa tim i takvim narodom .

Kada je uveden predstavnik za Žrtve /srpske / bila sam u potpunom miru sa njima i čudila sam se svemu što su ostali prestavnici činili jer mi je bilo čudno kako to ne prihvataju tako kako jeste . Za mene, kao Prostor, to je tako i treba ga ostaviti na miru i u miru tamo gde jeste. Ista reakcija je bila i na drugu predstavnicu za Žrtve – potpuni mir, ljubav i poštovanje u odnosu na nju i čudjenje na reakcije ostalih koje su toliko spore i teške … Osećala sam da je meni tu sve tako jasno, da je to sve odavno deo mene i da sam u potpunom miru sa svim što se dešava, a posebno sa žrtvama svih strana – one su deo mene, tako da mi je bilo bespredmetno i pokloniti se žrtvama – kao da se poklanjam sama sebi. Na kraju , osećala sam mir, snagu i pripadanje.”

 

Predstavnik za “konstelacije”

“Kao Konstelacija znala sam sledeće:

– tu sam da poslužim i podržim

– neutralna sam u potpunosti

– znam da znam, bez misli i reči (odsustvo misaonog i verbalnog oblika u potpunosti)

– sve prihvatam, svaki nivo svesti učesnika

– ne procenjujem”

 

Predstavnici za sam program i njegove učesnike tijekom konstelacije bili su na „periferiji zbivanja“. Od značaja je izjava predstavnika za Program (koja uključuje sam program edukacije kao i voditelje i organizatora) nakon same konstelacije da je osjećala ljubav prema „Prostoru Srbije“.

Nema sumnje da se konstelacije tu rade s ljubavlju za ovaj prostor i uz poštovanje svega što se na tim prostorima desilo. Jedino tako moguće je otvaranje ovako dubokih radova i uvidi u kolektivne dinamike tako važne, ne samo za srpski narod, već za sve narode koji na tim prostorima žive i sa kojim su povijesno, sistemski i sudbinski povezani.

Uz zahvalnost za mogućnost svjedočenja ovakvim procesima i zahvalnost svim učesnicima, sa dubokim poštovanjem za sile kojima smo vođeni,

Alemka Dauskardt, 06/2019, Beograd

REFLEKSIJE umjesto zaključka

 

Po završetku radionice izlazim, a na ulici me dočekuje ovaj „billboard“:

A  onda svraćam u Muzej savremene umetnosti

   na izložbu  

 

…i tamo zatičem, između ostalog, radove kao što je ovaj…“Naš cilj je SMRT“ …??

 

 

Onda pronalazim nove vizure, nekog novog doba, uz pregršt olovaka koje su tu da se uzmu i njima, možda, nacrta neki novi svijet, neka nova budućnost….“uzmite, uzmite“ nudi me čuvar muzeja.

Crtam……i puštam da bude nacrtano, puštam da budem olovka u nečijim rukama…odrazi, refleksije, prelijevaju se kao vodopad, kroz ione vremena…

Alemka Dauskardt, 06/2019, Beograd